[ official website ]
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
"Zaovdeilizaponeti" (zbirka pesama + CD) Godina izdanja: 2001. Autorsko izdanje >> Sadržaj zbirke pesama >> Recenzija (bARS) >> Recenzija (Reporter) NIKOLA VRANJKOVIĆ, rođen 1970. godine u Beogradu, gdje je ....... ....... ...... i .... ...... Poslednjih deset godina vodi beogradsku rock grupu Block Out. Radi kao ...... ........ i ......... u ....... "........." u ......... Član je ........ .......... "........... iz .... u čijim je .......... ....... desetak ...... i ...... Ovo mu je prva knjiga ......... Album Zaovdeilizaponeti sniman je od oktobra 2000. do marta 2001. u studiju Akademija i u mom stanu. 1) Kradljivci mladosti Miljko Radonjic - bubanj Aleksandar Balac - bas Ana Dokic - violine Nikola Vranjkovic - gitare, vokal, miks 2) Sretenje Dragoljub Markovic - klavijature Nikola Vranjkovic - gitare, bas Dejan Popin - horna Aleksandar Balac - prateci vokal Nikola Vranjkovic, Boris Krstajic - miks 3) Jerma Nikola Vranjkovic - gitare, miks 4) Svako putuje za sebe Aleksandar Balac - akusticne gitare Nikola Vranjkovic - gitare, bas, vokal, miks Ana Dokic - violina Stevan Vitas - klavijature, klavir 5) Gusari Miljko Radonjic - bubanj Dejan Lalic - akusticne gitare Aleksandar Balac - bas Nikola Vranjkovic - gitare, vokal Ana Dokic - klavir, prateci vokal Nikola Vranjkovic, Aca Radosavljevic - miks 6) Sve je pod kontrolom Aleksandar Balac - bas, buckanje, lupkanje Nikola Vranjkovic - gitare, lupkanje, psst, plop, vokal, plop, buc, mobilni solo Dejan Lalic - solo mobilni - Ptice pevaju Mengele - solo mobilni - Foolin' I & I Dragoljub Markovic - semplovi Magarce, dodi veceras u studio - poruka sa Blekove telefonske sekretarice Nikola Vranjkovic - miks 7) Bar na kratko Nemanja Kojic Kojot - trombon Nikola Vranjkovic - gitare, vokal Stevan Vitas - klavijature Stevan Vitas, Ana Dokic, Nikola Vranjkovic - miks 8) Armatura II Aleksandar Balac - akusticne gitare Nikola Vranjkovic - vokal, gitare, sint, miks 9) Mali pas Nikola Vranjkovic - gitare, vokal Dragoljub Markovic - prateci vokal Dejan Lalic, Aca Radosavljevic, Nikola Vranjkovic - miks 10) Obolenjce Nikola Vranjkovic - gitare, vokal, miks Velja, Hasa, Boris, Lale - tapsanje u ritmu 11) Nekropolis Stevan Vitas - akustična gitara, Ventilator nepoznati, Orkestar svadbena muzika u daljini, lavež pasa, Nikola Vranjković - akustična girara, miks. Produkcija, muzika, tekstovi i aranzman - Nikola Vranjkovic Snimatelji - Dejan Lalic, Dragoljub Markovic, Nikola Vranjkovic, Dura Misterious, Stevan Vitas, Aleksandar Balac |
NIKOLA VRANJKOVIĆ: "ZAOVDEILIZAPONETI" cd: 1. Kradljivci mladosti 2. Sretenje 3. Jerma 4. Svako putuje za sebe 5. Gusari 6. Sve je pod kontrolom 7. Bar na kratko 8. Armatura II 9. Mali pas 10.Obolenjce 11.Nekropolis (na tri minuta od Slavije) KRADLJIVCI MLADOSTI Bezglavo, po kavezu jurcaju u krug. Tuzan spori kraj se odvija, k'o cekrk skripi smrt. Poznat redosled, i raspored, u minut precizan. Bratska sudbina sa ljudima sto kradu godine. Crni flor i velik krst i paljba pocasna, ja se nerviram, ja ne igram nikome na grobu. Zivot brz i prebogat a malo reci u fondu, ja se nerviram, ja ne igram nikome na grobu. Kradljivci mladosti lagano umiru. Sve racune placaju, mrtvi zive svadaju. Kradljivci mladosti polako nestaju. Tamne fleke na odelu i na srcu i na celu. Ponosni i prkosni a drhte kao prut, jos par stranica i slicica k'o cekrk skripi smrt. Mali covek se prekrstio, u cudu posmatra, kako vetar udara, talas stene razbija. Sunce krci put kroz oblake i deli osmehe, ali ne vraca nam godine, ne vraca nam godine. Kradljivci mladosti lagano umiru. Sve racune placaju, mrtvi zive svadaju. Kradljivci mladosti polako nestaju, Tamne fleke na odelu i na srcu i na celu. Bedni kradljivci mladosti lagano umiru. Sve racune placaju, mrtvi zive svadaju. Bedni kradljivci mladosti polako nestaju. I ovako nesrecni, mi, jos uvek smo bar srecniji od njih. SRETENJE Brod ti tone ispred luke jos iz vode vire ruke. Meris zivot svoj na sate i to hoce da ti skrate. Sati prolaze, ko dim kroz vetar lete pa se razbiju u dane. Osmeh cudan, oci lude, vazduh mirise na ljude. Oni tuzno trose dane, vreme nikako da stane. Dani prolaze, ko list po vodi plove dok ne potonu u secanje. Kraj je zimskog sna i java pocinje. Nit se budis, niti spavas, plasis se. Kraj je zimskog sna, a java ne obecava. Kao da ceo svet spava. Ispod tebe gola stena ali tvoje senke nema. Sve je jasno kao dan a dan je umoran i tmuran, jer je isto ko i juce, samo godina je promenila ime. Probij zakljucana vrata, skini okove sa vrata, shvati to ko ispit vere i okreni propelere, barem probaj, stvarno nemas sta da izgubis na ivici, dok klizis. Kraj je zimskog sna... JERMA (instrumental) SVAKO PUTUJE ZA SEBE Citav dan pored prozora, gleda vetar mlad. Ceka rec koja samo njemu znaci. I njen korak lak k'o san, isto k'o "volim te" zvuci "dobar dan". Kvaka skripi pod prstima. To je srecan zvuk. Njena kosa je crvena kao sveza krv. On svoje lice pretvara u osmeh koji jede bol. "Pomozi mi da razumem, koliko treba snage da pogledam u smrt. Pomozi mi da razumem, koliko treba snage da se pogledam." Pogled tuzan ga ubija, nemoc jos vise boli. Za jos jedan sat bezbrizan ako treba dace sve, a nema snagu ni za tren, svako putuje za sebe. Rekvijem nije muzika, dugo kipi ta zver u njemu. Ako je stvarno voli reci ce to deset puta. "I... ja... obecavam... necu jos umreti zbog tebe". GUSARI Svetlost na mom dlanu, potreban je lek za slobodan minut. Kreni-stani, idemo natrag na put. Leprsaju kose, vetar nam krade sesire. I nizvodno, pa gde stignemo. Obaveze stalno prekidaju bajku. Necu vise da znam koliko je sati kod nas. Otvori flasu s vinom i pozeli nam srecu. Polako, ne juri, imam u glavi vrlo precizan plan. Podigni casu, zazmuri, Ovo je samo prvi obican dan. I mozda niko nece ni znati, i mozda nikog necemo sresti. I mozda niko nece ni zvati, upomoc. Dolazi noc. A noc blaga, smiruje vetar, srebrne vile nam masu sa neba. Umor, pocetak velikog sna. Kapetan vezuje brod. I niko ovde nece da nas trazi. I ako zelim bicu pijan do smrti. Nema pravila i zakon ne vazi, trcim u krug, a sve se igra, sve me vrti. Srecan sam, to je cudesan dar. Hiljadu zvukova, a ni z od zla. Jos samo korak i savladacu strah, sve je proslo, sve je iznad nas. SVE JE POD KONTROLOM Ispod planine curi voda ponornica. Bljuzga i blatiste, vise zaba od Kineza. Zastita od poplave stize u cetvrtak, mozda. Nestao je potocic, tiho tece ispred kuce. Vode podzemne, obala je razudena. Trista ostrva, viri zito kao trska, i ljudi veslaju, od kupatila do sobe. Ptice pevaju, one se, u stvari, mrze. Sve je pod kontrolom trljamo se alkoholom, nema mesta panici kazu gnjurci u vatrogasnoj stanici. Sve je pod kontrolom bavimo se rokenrolom, sviramo po stalama i po ciganmalama. Budalama. Lije, ne staje, septicke se jame ciste. Rano ustajem, sirim mrezu ispred kuce, Svinje plivaju, i na drvecu su macke. Prosle godine tu je negde bio put. Ptice pevaju, one se u stvari mrze. Kise padaju, posle kise kisa opet. mestimicno je, delimicno malo manje. Problem sudbine, drugo agregatno stanje. Sve je pod kontrolom... BAR NA KRATKO Nezno, sivi trotoar se kvasio i plakali su svi od tuge. Zasto, zasto je sve skupa moralo da ispadne bas tako: da je on taj, koji je svoj otrov popio a pojma nije imao o tom? Sam si kriv, prijatelju moj, sam si kriv... Sam si kriv za sve sto se dogodilo. Za igre iza scene. Tvoje tuzno oko malo se uvredilo i ti si se naljutio na sve. Ja i ti, mi smo zivot glumili. Zvono, poziv poslednji za ovaj let, pa drago mi je bilo, bar na kratko, ja sam opet progovorio, i gotovo je, moramo na put. ARMATURA II Ti zelis da ne zaboravis san koji plasi te, a nemas reci da opises njegove zvuke, a cuju se. Nisu ko zemlja kad drhti na sekund pre smrti, ni vetar kad odnosi umrlo lisce sto truli i mirise na topli miris sto cedi ti suze iz ociju, oci mu svetle, strah trci od srca do kostiju. Vristis. Crn je taj ogromni pas, skace, napada, branis se rukama, nema ti spasa, probudi se, oteraj svog davola iz sna. MALI PAS (Pomračenje Sunca) Ti si kao mali pas, ne znas ni da lajes, seres gde god stignes ili nogu dignes. Pa svet cisti za tobom, krv i znoj i mleko, stvarno nije smesno... Suvise daleko, daleko si krenuo, ne umes da stanes, odlazim u frizider, javice mi neko ako padnes. Blejimo u nebo, pomracenje sunca, kakva divna predstava - skini nam se s kurca. Garavimo stakla, jako nam je stalo, mozda ne oslepimo, mozda samo malo. Ako te nadzivimo, pricacemo deci: prozori su leteli mostovi u reci... Mora da smo prokleti, ista nam je sudbina, svaki dan ti psujem majku, zenu, cerku, sina. Ti si kao mali pas, grizes tude stvari, kreni sam polako, kreni, cekaju te bolnicari. Blejimo u nebo ... OBOLJENJCE Mozda ja stvarno imam oboljenjce. Ma, nista strasno, samo se malo smejem. Ja i moj televizor u stanu, juce je bio na ekranu jedan sto ima pare za hranu. Ponekad se suncam na terasi. I herojski hrabro prkosim ozonskoj rupi. Pa ja sam pobedio i NATO pakt, odbranio svoj kontejner i saht - civilni objekat. Redovno njupnem lekic za smirenjce, i moram da kazem - osecam se bolje. Nisam gladan, nije mi hladno, mozda je malkice dosadno, al' jebiga, ne moze sve, s tabletom il' dve. A mozda ja stvarno imam oboljenjce. Moj televizor je poceo da bunca. Retko ga zalivam, fali mu sunca... a i vestacko dubre. Oboljenjce, tako mu tepam, jer od njega cu da krepam. NEKROPOLIS (NA TRI MINUTA OD SLAVIJE) (instrumental) |