[ official website ]
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Korisnik
Sila nema vremena za ljubav Ne znam zašto je volim Ne znam zašto je sanjam Kako gura duge balvane ka moru Čekam zoru Prve zvukove jutra Sitni krugovi na vodi I galebovi, galebovi, galebovi, galebovi... Nema ni vetra ni sunca Ipak pristojan dan se rađa Mokra lepljiva jutra Rosa kvasi uplakane vrbe Jel' to stvarno moj mir Ili samo predah stanica begunca Šta sam čuo u tišini Zvala si me al' sam bio nedostupan Treba mi Puška sekira cokula i mač Da posečem sav taj korov pa da krenem U neke planine Gde nema nove godine Šta je to u meni Što me moli da te povredim a tera da te volim Šta je to u tebi Što ti ne da da me povrediš A brani da me voliš Sila nema vremena za ljubav Iz tri vode Iz tri vode Smeh sa seješ Ne bi usne pomerio Reč k'o zemlju pogazio Iz tri vode greh da kaješ Ne bi pola okajao Iz tri vode Iz tri vode Iz tri vode sve da piješ Ne bi grla okvasio Reč k'o zemlju pogazio Iz tri vode da se pereš Jad u srcu opr'o ne bi Kamen meni hleb je tebi Nikad neće, bilo ne bi... Iz tri vode žar da gasiš Vatru svu bi razgoreo Bol ti dušu razboleo Iz tri vode smrt da topiš Iz sve snage od sve volje Nikad nije, biti bolje... Bunar želja ne postoji Došao sam da ti kažem Drobim se ko mrtav kreč Jezik kratak oči prazne Ne znam onu pravu reč Šta to jeste šta to mora Sekund sreće minut bola Skupljam suze snove dišem Vazduh lovim gasim se Molim se za put do kuće Molim te za tren tišine Gradovi su dno slobode Sa tri oka, troglavi Borim se i ne ide mi Probao sam razne stvari Bunar želja ne postoji Bunar želja ne postoji Da postoji skočio bih Jedem laž ko keks i ćutim Što da znam i ko da ne znam To sam ja i tu je problem Silom neću da se menjam Vazduh lovim snove dišem Živ bez tebe Živ sa tobom nikad Nikad više Majdan Velika soba kod kuće na zemlji i majčinski osmeh i glas. Otvaraš oko po oko i ćutiš u nas. Ruka na ruci i suza na usni, a tuga odaziva se, živ, ti se vraćaš u život ko zna odakle. I sam veruješ u muk istine. Sećaš se, sanjao nisi, a bio si gde? I sam veruješ u muk istine, svu svoju snagu ti dajem da pogledaš me. Trčim i prosipam pesak po vodi ko ptica što sleće na sneg. Sklopljene oči drugačije gledaju svet. Sever mi sledio kosti, šta vredi što vidim kad neću da znam. I dugo već četiri godišnja doba su dva... Ja verujem u muk istine. Dunav će postati more, podaviće sve. Ja verujem u muk istine, umoran, tužan, opijen, prepoznaješ me. Seti se kako smo gledali majdan ko pakao da je na dnu. Ušli smo jednom u njega i skratili put. Vetar ti ukrao kanap iz ruke, u nebo ti pobeg'o zmaj, traži ga pogled po svodu, al' krije ga sjaj. Ja verujem u muk istine. Možda se sve ovo dešava još nekome. Ja verujem u muk istine, ili smo samo zalutali u sećanje... Bedem Bedem. Ni glas ne ostaje. Reč, reč gori, u meni je strah, strah klizi niz moj dlan, znam, sad znam sve. Sve što nisam razumeo ranije, sve, gazim svoj gorki osmeh ko istopljen sneg. Stojim sam kao putokaz za glad - i gladan ostajem, sam, od umora umoran. Kraj je blizu, osećam, bol, bol živi, ne prestaje, pretvara očaj u bes. On produžava život dok gledaš u zid. On ti ne da da sebi ulepšavaš snove. Tvoja sreća je tu, oslobodi se, zovi je... |
Dan koji nikad nije došao
Čitav život živeo za jedan dan koji nikad nije došao A nada poslednja strada I umrla je šta ćemo sada Umoran težak spor trom organizam traži gorivo za sledeći sat Ni tužan ni radostan Crna rupčaga bez dna Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako Sreća na grobljima još stanuju ptice A snegovi pokrivaju tragove u blatu Ljudi su nervozni i gadni Vole pobede u fudbalu i ratu Potrošio si svoje najlepše reči da ih ubediš u veru Ona čuči pored groba tvog i plače Pita kome smo to pevali Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako Čekali smo dan koji nikad nije došao Dan koji nikad nije došao Čitav život živeo za jedan dan koji nikad nije došao A nada poslednja strada I umrla je šta ćemo sada Umoran težak trom spor organizam traži gorivo za sledeći sat Ni tužan ni radostan Crna rupčaga bez dna Sreća na grobljima još stanuju ptice A snegovi pokrivaju tragove u blatu Ljudi su nervozni i gadni Vole pobede u fudbalu i ratu Potrošio si svoje najlepše reči da ih ubediš u veru Ona čuči ispred groba tvog i plače Pita kome smo to pevali Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako Čekali smo dan koji nikad nije došao... Tata brada On ustaje potpuno svestan situacije. Neko je ubio čoveka usred bela dana, ispred kuće. Tata-brada je vrteo olovke i izneo mu dnevni red, ulazi u bušne cipele i izlazi na sneg i led. Pre jutra, u redu, čekaće šest da potroši svoju bedu. Ćuti i stenje, hladna su jutra u decembru, kupuje sve, iznosi nekakve velike kese i džakove, kupuje sve, ne veruje nikome, al' poštuje moć navike. I zna da ne može ovako dugo i zna da nema drugog izlaza i zna da nije on taj, nije on taj i zna, a voli ga... Drži pištolj u ruci, a ne zna šta će s njim, zna ko je kriv za sve i to glasno kaže, opametio se, srećan je. Kući ga čeka topla supa i čiste čarape, prvo će da se kupa, a posle će hranu da pojede. On sedi i čuva neku razjebanu zgradu. Gleda me kao da sam mu baš ja pobio decu. A ja samo lutam po svom uništenom gradu besan sam isto kao i on, al' nije to isti bes. Neko me zove, neko me traži, nekome trebam a ne vidim ga. Spokojno spavaj, ja drhtim na straži, slobodno ručaj, ja sam smrtni slučaj. Težak slučaj pakla Mozak miruje, al' ispod mora teče vreli kamen. Grob podriguje, proždraće mi kosti ako stanem. Istetovirani strah na tvojim obrazima jeca, ti si samo njegov podstanar. Smrtno ozbiljan, bez oca i bez prijatelja. Prazne godine, oko tebe tužno lete. Šta ćeš ti sa njima i šta će one s tobom takvim? Ti si revidirao stav sto pedeset puta čas si rođen kao muško, čas ko žensko, koga je to briga. Sam znaš, rođen si ko pička. Gde je granica? Nisam siguran ni da postoji. Šta je cilj? Ili trčimo u krug bez cilja. Put od tebe do mene, sa hiljadu rupa, ko Kumodraška ulica. Nemam vremena, da čekam da se ubiješ. Skloni me, ja neću inat tvoj životom da platim. Slomi me, eto nisam uspeo da shvatim. Ubij me, ti to možeš da uradiš sa svakim. Ako sve vidi, što se pravi blesav, što ne otera sva govna u nebesa. Zadah osvete kruži iznad moje glave. Zar da ubijem, da se prestrojim u tvoje pleme? Ljudi gutaju suze, žvaću sopstvene zube, lije krv sa krova ruske crkve. Težak slučaj pakla, teško da ima išta strašnije. Budi me, pre nego poželim da umrem u snu. Ubij me, svima za primer raskomadaj moj trup. Skloni me, ja znam tvoj strah, to niko ne sme da zna. Ako sve vidi što se pravi blesav, što ne otera sva govna u nebesa. Nikola Vranjković, 2003/04. Pesme sa još neobjavljenog albuma grupe Block Out radno nazvanog "Nema više lakih protivnika" |