[ official website ]
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
vol 1. 
vol2. Godina izdanja: 2001. Izdavač: Metropolis BLOCK OUT Miljko Radonjić - bubnjevi Aleksandar Balać - bas Dragoljub Marković - klavijature, vokal Nikola Vranjković - gitara, vokal Milutin Jovančić - vokal U mojoj eshatologiji ne postoji ništa što bi se moglo nazvati manjim zlom. Sa svakim stvorenjem kojeg zadesi nasilna smrt čitav jedan svet umire. Upravo iz tog razloga, aritmetika ne predstavlja meru koju bi etika mogla prihvatiti. Ne postoji način da se izmeri nepopravljivo zlo. Stanislaw Lem Snimljeno 11.09.1999. u bašti SKC-a u Beogradu Snimatelji - Danilo Pavićević i Bare Miks - Aleksandar Radosavljević - studio "AKADEMIJA" (novembar 1999) Zvuk na koncertu napravili - Ivan Brusić i Aleksandar Radosavljević Postprodukcija i mastering - Ivan Brusić Dizajn omota - Milutin Jovančić Muzika i tekstovi - Nikola Vranjković foto - Bibin Grujica, Beg - Volovičić Goran sTRinG, Živanović Mlađan, video produkcija FANZ Pomoć u organizaciji i opremi: Zlatko Jošić ("Ne tražite od mene da vam kažem ko vas je zabranio...") Korčinski, Staša, Keba, Rođa, Boba, Bajron, Kojot, Vicko, Srećko, Sreta, Rudi, veliki i mali Dmile, Lale, Ana, Markuš. Hvala svima koji su nam pomogli |
IZMEĐU DVA ZLA (LIVE) vol 1. Tri korne penal Rodjendanska pesma Nedostupna polja Raskorak Zvezdane staze San koji srećan sanjaš sam Trenje 1228 (zečevi beli) Čarobni akord Finansijska konstrukcija Deponija vol 2. Kad hodam Devojko mala (Ja ne želim da odeš) Vertikalno gledano Poštar Sekira Protiv sebe Sudopera Manastir Blentostamin SDSS vol 3. (MC*) * - Samo na kasetnom izdanju, snimci sa koncerata u Beogradu (KST), Zrenjaninu i Nišu Kad hodam Devojko mala (Ja ne želim da odeš) Vertikalno gledano Koma Leto na Adi Elektroliza Neki moji drugovi TRI KORNE PENAL Polako prolazim korakom tihim, da ne remetim mir - grad je divan dok se budi. I još sam neodlučan, ruka mi drhti, pognuta glava, ja... da li imam prava na to? Ja sam nezreo, i nespreman da živim usamljen. Ja sam nezreo, i nespreman da živim. Sve mi je jasno, sad su slike kristali, ko mi je prijatelj i ko mi to nikad bio nije. Tuče me iza oka, muči me i steže me, u meni ljubavi još ima, ali kome se to jebe za mene - za nas... Ja sam nezreo, i nespreman da živim usamljen. Ja sam nezreo, i nespreman da živim. Ja letim. Zašto moji roditelji znaju sve? Zašto moji roditelji znaju sve a ništa ne razumeju? ROĐENDANSKA PESMA Kad pičke pokradu vence Kaži mi ja ne razumem Da l' je to greh il realnost Proda mi nečiju tugu Pa je ukrade ko moju Ja samo ćutim i plačem Uplati groblje na vreme U zemlju u kojoj živiš Ne smeš da umreš bez para A ako umrem pre tebe Okuj mi cveće u lance Nek seku, neka se muče Ljubav i smrt isto bole Život je između negde To znaju oni što vole Predivna ženo iz senke Polako prolazi vreme Starim i čuvam ti sebe Srećan ti rođendan Srećan mi rođendan Da li lažeš il' se igraš Ili ti je sad svejedno Nije bitan poklon, ukras Žene stvorene za crno Ti okreni ključ unazad Ne daj da ti kradu vence Daj mi dokaz da postojiš Bilo ovde bilo tamo Moji snovi nisu moji Ti ih stvaraš, kidaš, lomiš Gledao si kako plalem Dok ti telo zemljom solim Ti si prvi u mom svetu Žuti vosak što se topi Neki put mi kradeš vreme I ja spavam se do četiri Sve to vreme s tobom pričam Stare priče iz dvorišta Sve je isto, sve je tiho Ko u snu sam u snovima ... NEDOSTUPNA POLJA Moja žena spava kraj mene. Ona sanja, ona može da misli, čim se probudi nešto smera, kud da krene, triput ura za bombardera iznad mene... Iznad mene tuđa je volja. Hoću da skočim, to su nedostupna polja, visine, širine, koliko hoceš, tebe ne treba da brine... Ja ne plovim, danas ne lovim... RASKORAK Stojim mesecima krišom i posmatram nebo - ne zove me. I ne žuri sat, nego ne stižem ja da zakasnim bilo gde. A ako ostanem, moraću dalje... Pozdravljam sudbinu, nehajno mašem i znam - kasno je. Teško je preći tu crtu, izgrizene usne brane se ćutanjem. A ako ostanem, moraću dalje... Nehajni građanin posluje s toliko volje. Krade presitne novce i steže svoj sluzavi osmeh. Sujeto dvopolna, lažeš da ženskog si roda. Gadim se. Nemoćan, pljujem na sve svoje snove. A ako ostanem, moraću dalje... ZVEZDANE STAZE Laganim tempom proces truljenja hoda. Hrabri heroji preko leševa gaze zvezdane staze. Milina pogledati vesela lica, lutaju psi, a nigde šintera nema. Raspad sistema. Mizantrop ćuti, nema ništa da kaže, 1 satira umire u bedi i jadu - - potpuni stranac u rođenom gradu. Samo se mrtav ovde ne plaši nikog, ali se ne seća ni imena svoga. Sa verom u koga? U rezervatu, ali ne blizu kraja. Kuje se plan za vaskrs. Simbol se ljubi. Umri il' ubi. Širenje optimizma teče po planu, žene su trudne - biće svežih vojnika. Predivna slika. Da li je jebeno moguće? SAN KOJI SREĆAN SANJAŠ SAM Sve kao da je živo, svi kao da su tu, sve k'o da nije tiho, nek' je to prvi put. Sve kao da je staro, i sva ostrva su tu, i da nije što je bilo, kao - ti imaš san. San koji srećan sanjaš sam. Jutro je. Teška noc. Olovne noge nose poluživu stvar kroz dvorske odaje. Jutro je. Privatan posed mrtvog trgovca u rukama tog zlikovca bez osećanja. Jutro je, srebrni znoj na čelu gospodara. Budi svoga psa cuvara. Jutro je, i spremljen mali oglas "prodajem il' menjam sebe" davi se i lice grebe. Jutro je. Ljudi bez imunosistema pale vatre, greju svoja gola mokra tela. Jutro je. Hrabar si ubij sebe, poždr'o si sve tuđe grehe. Sve kao da je živo, svi kao da su tu, sve kao da nije bilo, kao - ti imaš san. San koji srecan sanjaš sam. TRENJE Svako jutro kad se budim, ja siguran sam samo da sam promašio pistu i sleteo na njivu. Obući cu se brzo i krenuti na posao, tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena. I secaš li se kada smo se zadnji put poljubili i milovali nežno da nam drhte usne, ja ne bih bio ljubomoran da te vidim s drugim, pusti me da plačem, ja sam uništen i umoran. Trenje, to je sve što nam je ostalo od ljubavi. Mašta mi se srozala duboko ispod nule, potencija je čudna stvar kad pređe ti u naviku, drži me jače i pribij me uz sebe, kraće će da traje i biće manje znoja. Onanija je divna i kad pomislim na drvo, i nek me samo misli vode što dalje od tebe, ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo, sad ih imamo troje... i volimo k'o svoje... Samo trenje, to je sve što nam je ostalo od ljubavi. Ti slušaš divnu muziku, ja povraćam po stanu, "šiješ" predivne goblene i kačih ih po zidu, ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu, i uvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu. Odavno sam izlizao svoj daljinski upravljač, pročit'o sve novine i zaspao pod njima, ja sam mrtav vec odavno, al' niko ne primećuje, ja nikom nisam potreban i sve, baš sve što imam to je trenje. Trenje, to je sve što nam je ostalo od ljubavi. 1228 (zečevi beli) Vrebam ko smuk iznad grotla. Nečujno provodim sate. Crveni rez ispod oka, sve glupe rane se pamte. Miluje svetlost sa neba, miholjsko cedi se leto. Ukraden plen s dna dubine, kida ga mršavo pseto. SeĆanja naviru sama, Brzo, ko zečevi beli... Stoji na kaljavom drumu, bori se s jačim od sebe. U mestu hoda mašina. Smeje se klizava glina. Mesec mu sija na muku, Čeka na red, pa nek traje. Sipam mu duvan u ruku, produžen život klima, odlazim dalje... SeĆanja naviru sama, brzo, ko zečevi beli... Stižemo. Teret se spušta. Vesela kapija žuta. ... I sitan kamen pod gumama krza... ... I lišce kreće da šušti. Zastajem, leda me bole. Izuvam bokal pun vode. Svaki put isti ritual. Igra završava ovde... ...gde sećanja naviru sama, brzo, ko zečevi beli... ČAROBNI AKORD Mi mirišemo na smrt. Ti i ja, i ovaj treći, moćni stvor što guli krst, smeje nam se, već smo kupljeni. Mi mirišemo na smrt. Bolesni i besni, ponosni, a svesni. Mi mirišemo na smrt.. I živecemo večno u pesmi. Mi mirišemo na smrt. Ili nam se samo tako čini... Mi mirišemo na smrt. Ja više ne kontrolišem pokrete. Ja mogu da te ubijem. Ja mogu da se ubijem. Mi mirišemo na smrt. Ili nam se samo tako čini... Koji je čarobni akord za sreću potreban... FINANSIJSKA KONSTRUKCIJA Nestajem i to je sve. Sekundara se muči. Gutam trokraku bez straha, sasvim siguran u sebe. Ne budi me dok umirem, jer smeta mi kad placeš. Tvoje suze osmeh traže, ja ne mogu da ga nađem. Poseti me, podseti me na priče iz davnina, dok sam verovao ljudima i plašio se neba. Finansijska konstrukcija je pogrešna, sve pada. Poraz preplaćenog stiha, Dve-tri reči, jedan ton, i zbogom... DEPONIJA Prijatan dan na prigradskom đubrištu Cigani traže veliki plen Veselo tinja na prigradskom đubrištu Uslovi za rad su idealni Prijatan dan na prigradskom đubrištu Reka je niska još koji dan Kada se digne, odneće dalje Prigradsko đubre ide u grad Kišni dan na prigradskom đubrištu Nikoga nema, kerovi laju Dovukli su leš mlade žene i pobegli Odneće ga voda ako stigne pre kopača Prijatan dan na prigradskom đubrištu Kiseli miris privlači ptice Ovo je raj za ozbiljne razgovore Ovo je hektar novih ideja Zaroni u vodu i pogledaj gore ... KAD HODAM Trzaj. Budim se, neko me vuče. Gubim se, ceo sam mokar, u svome znoju, noćas, noćas ja moram da odem... Da tražim, da pronađem oproštaj, zaborav, senke... Noćas, neko je rekao, Noćas, ljubav je mržnja. Kad hodam, ja gledam. Pamtim, zaboravljam, smejem se, voliš decu, a ne voliš ljude, dosada, navika, trzaj, budim se, neko me vuče... Izgrizeni jastuk kraj mene, tresem se, jako je vruće, perje se spušta na krevet, ne bojim se više... Kad hodam, ja gledam. Mislim na staricu koja se seća, koja se kaje zbog svega što je izgubila, ona je tužna i plače. Ja hodam i gledam... JA NE ŽELIM DA ODEŠ (DEVOJKO MALA) Devojko mala čeliČni pogled dal' si ti I laka nervoza u tebi Nagradna igra Tri dana bez vode u pustinji I popust za decu do šesnaest godina Kaži koliko godina imaš Kaži mi da l' je belo u boji Kaži mi da li opšte postoji Šta ce ti pesnik Mračnih ideja i širokog srca Kada te to ne zabavlja Kad prođe bakljada I navijači odu s tribina Ti ostaješ sama Znam da su tvoji krivi Nisu ti dali da izlaziš I onda je puklo u tebi odjednom Čemu se nadaš sutra ti Kad imaš još ćetiri zuba i Tri mića u džepu Ima vas mnogo, svi ste vi Potrošna roba, svi ste vi Melem za državni budžet Samo se smejes, lepo je Nije te briga, lepo je Pa koliko traje, lepo je U tvojoj glavi šareni svet Koliko je samo lepše tu Nego kad udeš u tramvaj Prastara priča O čoveku i konju na njemu, i njemu Svi to znaju na kraju Ne pobeđuje dobro Dobro bi bilo Da odmoriš mozak i otvoriš oci i kreneš u život ko žena Ja ne želim da odeš ... VERTIKALNO GLEDANO Vertikalno gledano Dole sve sve u redu je Voda crna se ne menja Voda crna se ne menja Vertikalno gledano Hodanje je stvar navike Samo prostačka konvencija Samo prostačka konvencija Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim Sve odavde Vertikalno gledano Malo traje malo prestaje Prijateljsko ubeđivanje Sad nosim kamen na plivanje Vertikalno gledano Sve je srušeno i sjebano Vesele fizionomije Veruju i jedu pomije Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim Sve odavde Vertikalno gledano Sve je totalno drugačije Sinonimi gube smisao Sinonimi gube smisao Vertikalno gledano Ja sam prokleti ateista Bog mi je svedok to je istina Bog mi je svedok to je istina Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim Sve odavde POŠTAR Nekad se znalo sve, ja krenem ulicom, a deca mi trče u susret. I sad trče, al' beže od mene i viču: "Mama, ne otvaraj, ide poštar". K'o da je od tad prošlo dvesta godina... Bilo je kafa, dobar dan, i rakija... Dve crvene od svake penzije, za sreću, I - srećan rad, domaćine. Sad hodam k'o kreten, sam, ljudi okreću glavu, a poznaju me svi. Juče su me napali, i oteli torbu punu računa za struju. Necu da delim deci pozive u rat. Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara... Kod kuće žena sa mnom ne razgovara. Ne mogu više da budem poštar. Prošlo je dosta godina, ja konačno shvatam šta se desilo. Bio sam strašno glup, al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara. Nova je godina, ja nemam čestitke, telegram saučešca, sitne penzije... Ja sam k'o gavran koji doziva nevolje, strah me, svi imaju pse. Neću da delim deci pozive u rat. Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara... Kod kuće žena sa mnom ne razgovara. Ne mogu više da budem poštar. SEKIRA Sa jedne strane sekire - on, otac i brat. Sa druge strane, pancir i kruna, nezvani svat. Bez boca i maske, hrabro leži, i ćuti na dnu. Do grla u mulju, negde gore iznad nas. Nije umro mali bog. Nije umro, no se ućutio*. Ni on ne voli slanu dečiju krv. Moderan svet je izvan kontrole, a starci su dosadni, glupi i odani. Trojan je sam sebi zasrao carstvo, ljudi su gubili glave zbog njegovih ušiju. Nije umro mali bog. Nije umro, no se ućutio. Ni on ne voli slanu dečiju krv, ali ne voli ni krst. PROTIV SEBE Težak san, tihi korak mrtav mrak, curi oblak, beskućnik koji traži zbir znakova po prašumi. A tvoje ruke su nežne, lako spuštaš ih na mene, tvoje reči su jasne, samo treba da ti verujem i proći ce. Ja ih nikad ne bih sanjao, ali neko tera me na to. Nemam izvor svetlosti, na vidiku samo mrak. Crna krpa preko očiju, ja se plašim da je skinem. Nema razloga za bolji svet, sve što smislim stvorim ga za sebe, al' protiv sebe... Ja dobro znam šta radim, al' ne znam zbog čega sve dobija drugu boju i miris. Koliko puta sam krenuo iz početka i stigao do istog prokletog mesta. Moje vreme prolazi i nemam ga još mnogo. Moje vreme prolazi, a ništa nisam stigao da naplatim. Strah ili strepnja, kradem ti misli, radim protiv sebe. SUDOPERA Baš je tužan ovaj dan. Iza mene leže sećanja. Ispred stoji čovek sam. Okrenut je leđima. Tako tih i spokojan. Tako jak i opasan. Svetloplavi okean. Prljava sudopera. I po njemu ljuska plovi. Ala gladna novih lutanja. Gde će stići, šta ce biti? Raste voda - tone obala. Život je izlečiva bolest. Treba samo malo napora. Iznad neba plače zvezda. Uzalud je sijala. Baš je tužan ovaj dan. Iza mene leže sećanja. Ispred stoji čovek sam. Okrenut je leđima. Pored njega žena kleči. Ona plače, on je vešto teši Moralo je da se desi. To je proces, nije sudbina. On zna. On ubija. Dok pali cigaretu svecom, Uživa. MANASTIR Crteži i humoreske menjaju mi stil, moj glas danas odlazi u manastir. Dobar dan - ja klimam glavom - proleće je hir, moj glas danas odlazi u manastir. Crteži i humoreske... Plave reke, ptice lete, sloboda i mir, moj glas danas odlazi u manastir. Urlam, nemam glas a usta preduboki vir, moj glas danas odlazi u manastir. Plave reke, ptice lete, visoko je... Siva masa se talasa, mozak kao sir, moj glas danas odlazi u manastir. Imbecili i debili ogroman je zbir, moj glas danas odlazi u manastir. Crteži i humoreske... Gori more, tope se planine od lepote i blizine. Nemoćan sam, to me brine, gori more, tope se planine. Umrla je ekologija. BLENTOSTAMIN Nedelja. Ne jedem, ne pijem, smrdim, trulim, raspadam se, dišem, dakle - živ sam. Javio se đavo da ne dolazi po svoje, šalje glumca amatera koji upravo mi ulazi u stan (da se setim da postoji). - Zdravo - - Dobar dan - gornjom polovinom tela ja ga pozdravljam, ali se ne sećam odakle ga se sećam (ima vremena). Moj prijatelj, ljubomorni pas po zanimanju mi drži kraći kurs o pristojnom ponašanju. Sedim na krevetu, ćutim i vrebam, lovim davno pobegle rečenice po vazduhu i čekam. Čekam odjavnu špicu sa grčem na licu, u nadi da smo konacno isplatili račune jedan drugome. Zdrobio sam flašicu od lekova i pojeo je kašikom u slast, za predjelo, za ručak imam sebe, za večeru šta ostane od ručka. I sad čekam radni učinak. Onaj ko preživi pričaće mi šta se stvarno desilo u nedelju. Doći ce dan kad ću prestati da brinem zašto bolnice su pune finog sveta... SDSS Miševi vladaju loptom okruglom, a gvožda im služe da iscede gnoj. Ja sam se rodio ispod gusenica, zamišljam želju, a ti grad i broj. Knjiga pod jastukom - vera sa naukom, verujem, nije mi potreban Bog. Jede me mirno ta mala životinja, da li da poginem ili da uginem? Ako me voliš, pomozi mi, pucaj u čelo. Ako me voliš, pomozi mi, dajem ti telo. Ja dušu nemam, Ili ne znam da je dam. Stići će glasnik iz daleke prošlosti, znaću što nisam ni visok ni plav. Koagulacija ponosnih nacija, telo mi truli, moj mozak je zdrav. Pristajem, nevin sam, pristajem, kriv sam, ja pristajem - bacam palamar na stene. Prihvati ga, veži me, bušan sam, tonem, i uzalud pumpaš svu vodu iz mene. I još sam zaljubljen u svoj mali san. Evo ti reči, ti sklopi rečenicu, ja nemam snage da izbacim dah. Ljubav, sloboda, i osmeh, i sreća, i suza, i mržnja, i tuga, i strah... Miševi vladaju loptom okruglom, a gvožda im služe da iscede gnoj. Ja sam se rodio ispod gusenica, zamišljam želju, a ti grad i broj. KOMA Dugo ja živim u epruveti, neko me mrzi, pa mi se sveti. Moje su reči koferi prazni, ne znam šta želim. I niko sada ne može da zna šta stvarno osećam ja. Ti se bojiš. Ti se bojiš da ne povrediš glavu. Ja te molim da mi pokloniš jedan osmeh pre odlaska. I niko sada ne može da zna šta stvarno osećam ja. Sunce odavno prepreke lomi, oblačan dan je korak ka komi, curi niz lice jeftina suza. Voz u daljini, vetar ga vodi, odlazi neko drag, ka svojoj sreći. Slobodan čovek u svojoj vreći. Budi se. Budi se dugo... LETO NA ADI Ne žuri I onako više nema mesta u hladu Uz drvo Idemo, polako idemo na naše jezero Na Adu Ljudi se kupaju Juče se jedan udavio Nema veze bio je pijan On nije ni shvatio Naši slavni pevači se smenjuju na splavu Pevaju U kamere gledaju Vitke lepotice Iz ratom zahvaćenih područja šetaju One se takmiče sa našim mesom A dan je lep i sunce je Na zalasku Mi gledamo Veselo tapšemo i uživamo Ja bi da pozdravim strinu i strica u Nemačkoj Preko satelita I mašemo Gledaj gore iz aviona nas slikaju Ništa nam ne mogu moćnici Pevamo Refren novog hita Čovekolike figure sa velikim sisama A dan je lep i sunce je Na zalasku Kako je samo toplo u plićaku Svi se smeju I pišaju Jedan veliki pozdrav iz Beograda ELEKTROLIZA (instrumental) NEKI MOJI DRUGOVI Neki moji drugovi su uvek imali love Neki moji drugovi su uvek imali sve Oni koji nikad nisu, nikad nisu sanjali snove Oni mi i danas kažu da Ću ostati veČno mlad Neki moji drugovi su zauvek otišli odavde Neki moji drugovi su otišli da život traže Neki moji drugovi su otišli na neko vreme Otišli na neko vreme, da se nikad ne vrate Neki moji drugovi su odluČili da postanu tate Neki moji drugovi su imali seljaČke svadbe Neki moji drugovi su shvatili da mogu bez njih Neki moji drugovi su neki moji drugovi ... A ja još uvek prljam gradske ulice Pitaj me kako mi je |